Najkontroverznijie otvaranje OI je prošlo, digla se prašina, komentarisali su svi... I ono u Londonu na kome sam lično prisustvovao je bilo kontroverzno, ali simbolika i skrivene poruke su postale zanimljive za priču tek osam godina kasnije. Ove u Parizu su odmah, za vreme trajanja podigle buru, ali kako se kod nas kaže - svakog čuda tri dana dosta, pa se tako i oko ovoga stišala javnost i počele su igre...
Rukometa ima na jednom programu non stop! Zatekao sam sebe da gledam ceo dan. I volim i mogu da gledam sve utakmice jer je kvalitet na Olimpijskom turniru na visokom nivou, ali onda shvatim da sam ceo dan proveo ispred televizora. Kako onda deci da objasnim da treba da izadju napolje da se igraju?
Šalu na stranu, kvalitet utakmica, naboj, ujednačenost, drugačiji teren, bez reklama, bez reklama na dresovima, bez LED panela pored terena, sve to daje poseban osećaj i to znači da je olimpijski turnir u toku... A on je možda nikad jači i sa nikad više simbolike! Opraštaju se dva velikana ovog sporta, Karabatić i Hansen. Iako ima kvalitetnih reprezentacija koje mogu do samog kraja, bila bi prava bajka da se Francuska i Danska sastanu u finalu, pa da imamo bajkovit kraj velikih karijera...
Za mene su simbol OI atletika i plivanje. Nekako kod nas medijski zapostavljeni van Olimpijskih igara, ali sportovi koji su definitivno uzbudljivi i fantastični za gledanje. Atletičari i plivači Olimpijske igre shvataju sa posebnom težinom. To im je vrhunac karijera i tad su najspremniji, pa je samim tim i takmičenje na najvišem nivou i pravo je uživanje gledati koliko ljudsko telo zapravo može!
Ima još do zatvaranja Igara, videćemo šta su nam spremili, a do tada uživanje u sportu, a ako mogu da biram šta da gledam - biram rukomet!
Žarko Šešum,
Član rukometne reprezentacije Srbije koja je 2012. učestvovala na Olimpijskim igrama u Tokiju
Comments