Kažu da je statistika kao bikini - pokazuje sve, a ništa ne otkriva. I iskreno to me je u startu malo pokolebalo da se bavim nekom ozbiljnijom analizom stvari na OI Pariz 2024. Ali, jedan moj vrckasti prijatelj mi rece: Tvoj (srpski) rukomet je u postupku prelaska iz faze toplesa u fazu naturizma. I onda shvatih da tu postoji gola istina pa kad je tako, što to da prodje bez mene.
Je l' posle će biti ono naše : Zašto ćutite?
E pa evo ovako. Napravio sam pregled svih zemalja koje u Parizu učestvuju u 4 loptaška, nama draga, sporta: košarka, odbojka, vaterpolo I rukomt I to u obe konkurencije: ženskoj I muškoj (verovatno je treća još daleko). Fudbal je fudbal i on na OI ima specifično takmičenje koje nije za poredjenje ali ako bi dodali statistikiu poslednjeg EP dobili bi slične rezultate.
Znači u ova 4 sporta imamo 92 tima iz 33 zemlje. Naravno domaćin Francuske ima predstavnike u svih 8 takmičenja. I da nisu domaćini bili bi sigurno sa 6 ili 7 ekipa. Srbija sa 5 timova deli sa Nemačkom 5/6 mesto. Nema šta vrlo, vrlo visoko I nešto što nam daje za pravo da kažemo: Srbija zemlja sporta a posebno loptaških (uz veliko uvažavanje svih drugih u kojima smo itekako uspešni).
U ovu analizu ubacujem još dva
značajna podatka. Broj stanovnika svake zemlje ko i BDP po glavi stanovnika - per capita. Da se uporedimo sa mnogoljudnim zemljama kao i da vidmo ko je bolji - bogataši ili oni koji imaju želju I nacionalni ponos.
Po broju stanovnika smo 27 a po BDP per capita smo 28 na ovoj listi 33 zemlje, što još više daje na značaju našem broju ekipa koje nas predstavljaju na najvećoj planetarnoj smotri sporta. Nismo ni veliki ni previse bogati ali smo u ovim sportovima uspešni.
I mnoštvo zaključaka se iz ove tabele može izvući.
Ali kada vidimo koje nagrade za medalje daje naša zemlja onda se zaista može shvatiti koliko značaj sportu pridaje Srbija. Veliki, ogroman! A mog sporta “niđe”!
Dve košarke, dve odbojke I muški vaterpolo. Objektivno u zemlji muških olimpijskih šampiona ženski vaterpolo I nije mnogo interesantan. Nemamo mi dovoljno bazena da i njih razvijamo.
Gde nas nema? U rukometu! Kako i zašto?
Prvu stvar koju u analizi treba da isključimo je da li se u Srbiji radjaju deca koja su manje talentovana za rukomet nego za druge sportove. Tradicija i broj dobitnika nacionalnog sportskog priznanja opovrgavaju ovu teoriju. I nju odmah zaboravljamo.
Da vidimo kako u rukometu stoje stvari. Osam zemalja ima predstavnike I u ženskoj I u muškoj konkurenciji. Sve imaju veći BDP od nas a 5 imaju veći broj stanovnika. Nešto manji broj stanovnika imaju Danska I Norveška. Ako tu pogledamu visinu BDP, infrastrukturu pa i tradiciju teško možemo na megdan. Na listi 10 zemalja gde žive najsrećniji ljudi (šta god da ta srećnost značila) Norveška, Danska I naravno Švedska su uvek medju prvih 10.
Slovenija ima mnogo manji broj stanovnika od nas , a ima predstavnike u obe konkurencije. Za mene su oni najveće rukometno iznenadjenje na OI šta god budu rezultatski uradili, a mislim da ne mogu daleko. Ako pogledamo sastave reprezentacija Jugoslavije koje su osvajale medalje učešće Slovenaca u odnosu na igrače koji su dolazili iz Srbije je bilo zaista minimalno. Znači tradicija i broj stanovnika pa pretpostavljamo I broj igrača su na našoj strani a BDP i infrastruktura na njihvoj. Da li je to odlučujuće? Po meni nije, ima nešto treće ali idemo redom i polako.
Hrvatska, Japan, Argentina I Egipat dodaju još četiri učesnika u muškoj konkurenciji. Japan je I po broju stanovnika I po BDP daleko od nas kao I po činjenici da dolazi iz Azije gde je objektivno konkurencija I put do OI mnogo lakši. Ako vidimo ko su im bili selektori u poslednjih 10 godina možda nam nešto I bude jasnije. Jedno je sigurno oni do medalje ne mogu ali da ih ozbiljno treba analizirati ne samo u rukometu I sportu već u svim drugim oblastima je sigurno. Naravno odmah se nameće zaključak mi tako ne možemo! Ako želimo da znamo šta je strpljenje, odlučnost, upornost i hrabrost u pravljenju sistema onda su oni ne zaobilazni. Japanska kultura I sistem obogaćen najboljim što se u svetu može naći kao dopuna. E Srbijo medju šljivama!
Egipat ogromna zemlja koja voli rukomet, sa prevelikom bazom I podrškom predsednika IHF, je za selektora uzeo jednog od najboljih Španaca - Pastora. Ne prosečnog Španca već jednog od najboljih.
Ima razlike?
Argentina, velika zemlja, BDP malo nešto veći nego naš. Ima sportsku klulturu I nacionalni ponos ali objektivno u zemlji gde je fudbal religija rukomet je plaćena rekreacija. Igrači traže šansu ranim odlaskom u inostranstvo. Prolaz na velika takmičenja iz Južne Amerike nije komplikovqn I oni se održavaju. Uvek su na velikom takmičenjima.
Hrvatska? Mi stalno pričamo da su u padu. I verovatno jesu. Ali oni se ne predaju. Traže rešenja. Skupili su hrabrost I po prvi put doveli trenera stranca. I to ne prosečnog Španca nego Japanu oteli Sigurdsona. Malo li je? Gobac se ne predaje nikada, njegova upornost I hrabrost su im često bili najveća snaga. Manji su od nas a BDP im je nešto veći ali problem nije u tome već u ljudima! Ljudima koji razumeju sustinu rukometne igre, Dokle će izdržati ne znam!
U ženskoj konkurenciji imamo još Angolu, Južnu Koreju, Brazil I Holandiju. Svi su mnogo veći od nas. Angola je siromašnija od nas ali oni rade u uslovima Afričkog sporta I to nije stvar kojom se treba previse baviti. Koreja I Brazil su u ženskom rukometu ozbiljne snage godinama a meni su najisntersantniji Holandjani. Pre 15-20 godina oni su za nas bili “boranija” a danas su I u ženskoj I u muškoj konkurenciji za nas I protiv nas favoriti. Holandija I Portugal su zemlje koje su u poslednjih 10 godina napravili najveće pomake u rukometu I njih treba ozbiljno analizirati I izvući zaključke , razmisliti šta se bez kopiranja može primeniti u Srbiji. A neke stvari itekako mogu.
Moj opšti zaključak je da najbolji rukomet danas igraju srećni, veliki i bogati. Naravno da ima I onih koji to nisu ali to zahteva postavku originalnog sistema koji polazi od tradicije, iskustva, ljuskog I stručnog potencijala I radom na isticanju svojih komparativnih prednosti. Jednom rečju morate imati originalan sistem da bi ste parirali srečnim, velikim I bogatim. Kopije ovih više ne prolazi. Da li je moguće? Moguće je, idite na Farska ostrva I pitajte ih. Na island I ne morate svraćati. Od Rumunije bežite!
Nova olimpijada je dobra prilika da krenemo. Naravno ako hoćemo?
Mora se raditi ono što smo u istoriji vrlo uspešno radili u mnogim oblastima. Morate varati protivnika svojim originalnim sistemom koji izgleda kao improvizacija ali susti na sve može ličiti ali to nikako ne sme biti! Ko to zna da napravi? Kako to rade u košarci, odbojci, vaterpolu? Možda I ih u rukometu ima ail ih nismo ili ih niste pitali. U stvari, ako nemate mnogo vojske I mnogo oružja morate imati dobre vojskovodje I disciplinovanu I motivisanu vojsku.
Predaja nije opcija! Radi se o jednom faktoru: ljudi.
I eto tako ja to vidim. Da li sam srpskim nudistima (nude se da budu nešto u rukometu) pomogao ovim pisanijem ne znam. Ali ako bar jedna čovek o ovome malo razmisli ja ću biti srećan!
Olimpijski pozdrav: BRŽE, BOLJE, JAČE!
Tabela 4 sporta: KOŠARKA, ODBOJKA, VATERPOLO I RUKOMET NA OLIMPIJSKIM IGRAMA PARIZ 2024.
Vladica Spasojević
Комментарии