Stiže poruka od Džonija Manojlovića. Pita pratim li rukomet na OI. Da me neko drugi to pita, ljutio bih se, ovako znam već o čemu se radi. Sportska diplomatija. Meka moć. Šaljem mu link a i on uzvraća na isti način. U produžetku piše: „Napiši nesto profo, onako tvoje, pozitivno. Samo skrati, smanji, kao Boga te molim!”. Kako Nikola da skratim, smanjim, ne umem ja to. Ja sam štreber, sa velikim Š. Štreber sa iskustvom. Nepromenljiva i nepopravljiva je to kategorija.
Pripremni period je uveliko. Gledam podatke sa treninga, analiziram opterećenja. Pretrčano u km, intenzitet, zone pulsa, broj skokova, duela, dodavanja, broj šuteva… Pa jutarnji rad u teretani, serije, ponavljanja, težine. Koliko takvih dana su imali u životu ovi momci koji ce danas posle utakmice četvrtfinala skakati radosno zagrljeni ili sedeti nemo sa glavom pokrivenom rukama? Na kraju ostanu samo emocije, sve se drugo zaboravlja. Kako im je? To samo oni i njihovi najbliži znaju.
Najpoznatija krilatica u sportu – nije važno pobediti, važno je učestvovati – koja se pripisuje osnivaču modernih olimpijskih igara baronu Pjeru de Kubertenu (1863-1937), prvi put je izgovorena u Katedrali svetog Pavla, za vreme četvrtih Olimpijskih igara 1908. godine u Londonu. Za vreme Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1932. godine ova De Kubertenova poruka je bila predstavljena za vreme ceremonije otvaranja. Na otvaranju OI u Berlinu 1936. godine, njegova poruka puštena je preko razglasa i od tog trenutka praktično postala olimpijsko geslo. Drugi deo njegove izvorne poruke je glasio: „Važna stvar u životu nije trijumf već borba, suština nije pobediti već se dobro boriti”. O njoj se nikada nije mnogo pisalo ni polemisalo. Ne poklapa se sa frekvencijom modernog sveta, današnjim merilima vrednosti gde vlada njegovo veličanstvo rezultat. Skratili, smanjili…
Pre nekoliko meseci, neposredno pred kvalifikacije za OI, sa Đorđem Ignjatovićem Đoletom, fizioterapeutom, zabrinuto gledam u očitane rezultate magnetne rezonance kolena i šuterskog ramena jednog našeg igrača. On nam skraćuje muke i ne ostavlja ni milimetar prostora za neko dalje ubeđivanje. Reče: “Ja na OI kvalifikacije idem po cenu života, ovo mi je zadnja šansa, nikada nisam učestvovao. Te hrskavice i ligamenti što mi vi pričate me ne zanimaju sada!”. I ode. Otišao je i na OI. Hrskavice i ligamenti će ga zanimati kada se vrati. Setiće se i kada unucima bude pokazivao slike iz Pariza. I pred svaku promenu vremena.
Mene je taj razgovor vratio na početak priprema naše reprezentacije pred OI u Londonu 2012. Jedan veliki deja vu fenomen. Imali smo protokole prevencije i oporavka, radili testiranja i praćenje igrača na dnevnom nivou. Stanje Momira Ilića i jos nekoliko igrača je bilo takvo da su pre bili za bolnicu i banjsku rehabilitaciju nego za treninge. Njihov odgovor je bio podrazumeva se isti kao u prethodnom pasusu.
Moram da napomenem da je temelje protokola rada na prevenciji i oporavku igrača postavio G-din Sead Hasanefendić u toku kratkog selektorskog mandata. Iza njega su ostali osnovni planovi i rezultati, a i mnogo neophodnih rekvizita. Zahvaljujući njemu, izbegao sam potencijalnu situaciju u kojoj sam često bio u profesionalnom životu a opisuje se frazom „evo ga ovaj naučnik, opet nešto fantazira!”.
Da sada površno analiziramo zašto je Momir Ilić bio u takvom fizičkom stanju. Većina igrača koji učesvuju na OI turniru u rukometu igraju u najboljim klubovima Evrope. Neki klubovi se takmiče u Evropskim kupovima, broj klubova i pravila u nacionalnim šampionatima su različiti, tako da nije jednostavno izračunati prosečan broj utakmica koje su igrači odigrali u proteklih godinu dana. Da ja navedem primer koji znam tačno: 5 utakmica u letnjem pripremnom periodu, 2 utakmice u EHF nedelji sa nacionalnom reprezentacijom, 24 prvenstvene utakmice, 3 utakmice u nacionalnom kupu, 11-15 utakmica na EP (u toku pripreme za EP neke reprezentacije su igrale i pripremne turnire), 16 utakmica u Ligi šampiona, kvalifikacije za OI 3 utakmice, kvalifikacije za SP 2 utakmice, finale play off-a 3 utakmice, pripremne utakmice za OI 2-4, na OI minum 5, a maksimum 8.
'Statistika ekipe THW Kiel u sezoni 2011/2012. U broj utakmica je uračunato prventstvo, kup i EHF CL. Prijateljske utakmice nisu deo statistike.
Ukupno izmedju 77 i 82 utakmice. Pa sada razmislite i o tome da ko je igrao u Bundes Ligi i na F4 treba tom zbiru da doda još nekoliko mečeva.
Sve se to naravno preslika ne samo na psihički i mentalni status igrača, već i na kvalitet igre. U prednosti su oni sa većim brojem kvalitetnih igrača, iskusnih, a većina jesu, jer OI su zadnja tačka ciklusa. U prednosti su oni koji dugo imaju istog selektora i dugo su na okupu zajedno, jer im to poznavanje sistema i igra po automatizmu daje dodatno samopouzdanje i lakše se prilagode eventualnim taktičkim iznenađenjima protivnika. U prednosti su oni koji mogu sebi da dozvole luksuz i krenu takmičenje sa nižim nivoom ekipne forme i pobeđuju u uvodnoj fazi samo na suvi individualni kvalitet. Gledamo rukomet polusvežih-polu umornih igrača, ekstremno motivisanih, što zbog nacionalnog naboja, što zbog takmičarskog duha.
Svi akteri apeluju da sačuvamo igrače, da se skrati i smanji! Da li ćemo dobiti nekada odgovor na naše stalne molbe?
Nećemo!
Beogradski mangupi sa asfalta bi rekli u svom žargonu: „Sve su finte oko kinte“!
Sanjajte da ćete biti učesnik, uživajte dok ste na OI, podelite uspomene o svom učešću, patite, uživajte i navijajte! Za svakog po nešto!
Samo za vas skratio i smanjio Vladan Jordović, Jorda
pomoćni trener muške rukometne reprezentacije Srbije na XXX OI London 2012
Comments