Gledajući, razgovarajući i čitajući komentare ljudi koji prate rukometni turnir u Parizu dolazi se do zaključka da imamo priliku da svedočimo jednom od najneizvesnijih nadmetanja u poslednjih nekoliko godina, ako ne i čitavoj deceniji.
Dvorana koja je rezervisana za rukomet je na jugu glavnog grada Francuske, o kojem je bilo reči u nekoliko prethodnih tekstova, a pre svega kroz živopisno svedočenje Milana Đukića, kako ga je nazvala Branka Marić - lutajućeg reportera - dovoljno su, verujem, približili sve ono što nudi "Grad Svetlosti",
Logistički je izuzetno teško obići sve, pogotovo ukoliko u jednom danu želite da prisustvujete i plivačkim bravuravam Leona Maršana, momka koji je u sredu uveče postao prvi plivač još od osamdesetih godina, koji je u jednoj večeri na Igrama osvojio dve zlatne medalje, i primera radi meču Novaka Đokovića na stadionu "Filip Šatrije", i rukometnom duelu Francuske i Egipta.
To je - nemoguće!
Čisto da biste znali zbog čega nije moguće baš sve ispratiti sa lica mesta - košarkaši i košarkašice igraju u Lili, rukometni turnir je na jugu Pariza, dok se i on ne preseli u Lil, a sekcije pod obručima u Bersi. I onda kada čujete da Zorana i Damir pucaju za zlato i odlučite da gledate finale miksa u disciplini malokalibarski pištolj 10 metara, shvatite da je grad u kojem je streljana oko 250 kilometara od Pariza, a da zlatni srpski dvojac nije boravio u Olimpijskom selu u Sen Deniju. I eto vrtogalvice i putešetvije kakvu niste ni sanjali.
Idemo zato u rukometnu dvoranu, ili dvoranu koja je pretvorena u rukometnu, kako god vam je volja. Kratka rekapitualcija dana uz svedočenje da je naš sport živ i da smo tu!
I dok su mnogi iznenađeni partijama koje na startu turnira, na prve tri utakmice, pruža selekcija koja je domaćin, osvojivši samo jedan bod i to nerešenim - gol, poprilično upitne regularnosti, Ludovika Fabregasa u poslednjoj sekundi - protiv Egipta, ostatak zaljubljenika u rukomet uživa u bravurama nekih novih klinaca, kako reče Đorđe Balašević.
Gidsel i Pitlik rešetaju i ne nameravaju da se zaustave na tome. Možda je reč rešetaju previše gruba, možda je žargonski i uličarski izraz, ali niti jedna literatura svetske kniževnosti, od antiče, preko klasike, do savremenika, ne može da ponudi bolji opis gola Simona Pitlika protiv Argenitne - sa pola terena, uz zvuk sirene u sam gornji ugao - BRAVO MAJSTORE!
Mađarski se san takođe pretvorio u košmar - Bence Imre će godinama sanjati otkucaj sata i vreme 59:53, rezultat 25:25 u duelu sa Norveškom i njegovu kontru - promašaj, tuga i hvatanje za glavu Zorana Ilića, jer pobede nema, već samo boda - i tu sledi najbitnija lekcija, a to je da se rukomet igra do 60:00 - gol Aleksandera (ili Aleksandra ako bismo poštovali činjenicu da je rođen u Francuskoj i da je dobio ime baš zbog tih korena, mada on voli da se izgovra na Norveškom) Blonza, kojeg zbog tugovanja nije ispratio pomenuti Ilić, značio je da Norveška nakon tri čema ima tri pobede!
Slovenija je održala jednočasovni kurs rukometa Šveđanima, koji su podbacili, baš kao i na otvaranju turnira protiv Nemačke, te je sada situacija u toj grupi izuzetno zanimljiva. Hrvatska je pelcer u 2024. godini našla za tim Alfreda Gislasona, jer Nemačka nikako ne može da reši enigmu zvanu Dominik Kuzmanović.
Kod dama je situacija drugačija - Krumbolc i Francuska ne nameravaju da s zaustave i rešavaju sve zadatke koje je volja žreba za Olimpijske igre postavila na putu do odbrane zlatne medalje. Šmekerski potez iskusnog stratega bio je da prvi put nakon povrede i teškog perioda iz sebe u reprezentaciju vrati Kleopatru Darlo, a da se nacionalnom timu pridruži i Gras Zadi.
I za kraj, ostaje da kažem(o) hvala Mateji Manojloviću, koji se setio, uživajući u Parizu i rukometnom danu, i nas koji smo daleko od tog grada, poslavši slike i video, kako bismo osetili atmosferu iz snova!
Comentarios