Ako ste, barem na kratko, kao dete, sanjali da date gol, koš za pobedu ili budete najbrži u nekoj atletskoj disciplini, i da se popnete na pobedničko postolje, a onda sa ponosom stavite ruku na grb zemlje, pogledate prema zastavi i čujete himnu, onda vas jutrošnje "Bože pravde" u Parizu ne može ostaviti ravnodušnima.
FOTO: OKS
Suze Zorane Arunović, rođene Beograđanke i devojke koja je odrasla na tromeđi Ceraka, Banovog Brda, Vidikovca, skromno se krećući tinejdžerskim danima, tada školom sa starim nazivom - XV beogradskom gimnazijom - su oličenje uspeha. Prvo olimpijsko zlato na grudima devojke koja pre toga osvojila sve.
Mirnoća i hladnokrvnost Damira Mikeca, u poslednjoj seriji gađanja, odlike su šampiona. Pogoditi 10,7 u trenucima kada je iza vas slab nastup u finalu singla, pokazatelj su da u Srbiji žive šampioni.
I kada se drznemo da kritikujemo, bilo kog sportistu, da li prethodno razmislimo o tome, koji je to put, per aspera ad astra, bio potreban da bi stigli do Olimpijskih igara. I imalo li uopšte pravo, da dok sedimo u komforu stana, pred televizorom, nekome zamerimo što nije doneo medalju i nazovemo ga turistom, a ne sportistom, na Olimpijskim igrama. Ali, o tome nekom drugom prilikom.
Moralo je neko slovo na papiru biti za prvu medalju Srbije na Olimpijskim igrama. Suze su, kao što rekoh prihvatljive, nekima (od nas) i pokazatelj koliko nas sport čini srećnima. U tom ime, iako smo mi novinari, definisao bih, tek hroničari jednog vremena - veliko hvala svakom sportisti koji je barem jednom, u bilo kom sportu, disciplini, predstavljao našu zemlju, jer, kako napisa Njegoš "imao se rašta i roditi"!
Toliko o uspehu, suzama, ponosu i zahvalnosti. Sledi putovanje kroz Pariz, vežite se, polećemo!
BIENVENUE À PARIS
FOTO: Privatna arhiva
Ako biste geografski posmatrali Pariz, glavni grad Francuske, došli biste do jednostavnog statističkog zaključka koji govori o brojci da u pomenutom gradu živi preko 10 miliona stanovnika i da se prostire na više od 19.000 kvadratnih metara. Međutim, ako biste pitali rođenog Parižanina, primera radi nekoga ko je odrastao u ulici Ameli - delu grada koji se nalazi na 10 minuta, laganim hodom, od Ajfelovog tornja - rekao bi vam da u Parizu živi dva miliona stanovnika i da je definicija pomenutog grada zapravo uzak krug, matematički rečeno, osa zabodena u muzej Orsej, a kružnica opisuje krug prečnika dva kilometra. Da, za lokalno stanovništova naselja poput Sen Denija ili Obervila - nisu Pariz.
Ako biste sleteli na Šarl de Gol, jedan od najpoznatijih evropskih aerodroma i rešili da taksijem putujete do centra Pariza - pogrešili biste. Vremenski i novčano prošli biste neuporedivno lošije, nego da se spustite pokretnim stepenicama dva nivoa ispod visine aerodroma i sačekate RerA (voz ili jednostavnije metro) koji vozi za 20ak minuta do centra.
Šta su promenile Olimpijske igre? Odgvor je jednostavan - cene! Vožnju biste metrom, u periodu kada nisu Olimpijske igre, platili 2,15 evra. Vožnja u jednom pravcu, u Parizu, u periodu održavanja najmasovnijeg sportskog događaja, skočila je na 4 evra.
Ugostitelji, čiji objekti se nalaze oko Ajfelovog tornja, trga Trokadero, Konkorda i delova grada koji su restriktivnim prostorima ograđeni, zbog potreba Olimpijskih igara, žale se na smanjen promet za oko 40% u odnosu na normalne dane. Normalne, one kada nisu OI.
Poznato je da je Ajfelov toranj, pogotvo uveče, najveća atrakcija Pariza. Za Luvr svi znaju, Orsej je, za mnoge samo pojam, jer je inicijalno izgrađen kao železnička stanica, a danas, ukoliko biste izdovjili, u zavisnosti od dana, nekada i preko 30 evra, imali biste priliku da zabeležite neverovatnu sliku unutrašnjosti čuvenog sata, koji definiše jedan od simbola Pariza.
FOTO: Privatna arhiva
Nemojte tu stati. Okrenite se prema istoku i krenite, šetnjom uz Senu, ka Latinskoj četvrti. Specijalno dizajniran kraj Pariza - za one, pomenute, rođene u centru, naselje koje se graniči sa krajem grada - u kojem biste uživali u pogledu na Sorbonu, lokalni Univerzitet, ali i nešto jeftinijim cenama u restoranima, koji se prostiru duž cele četvrti i nude različite ukuse evropskih i azijskih kuhinja. Da i suveniri su za koji evro jeftiniji.
I namerno vam neću govoriti o Trokaderu, Konkordu, Jelisejskim poljima i aveniji Šanzelize, koja je kao iz bajke pred zalazak sunca ili pred svitanje, ili o Trijumfalnoj kapiji. Za vas koji ste zaljubljenici u sport, prava ruta je sledeća - umesto metroom, od Trijumfalne kapije krenite pešaka prema zapadu grada. Uskim ulicama, nakon 40 do 45 minuta, stići ćete na obode Bulonjske šume, ali će vam se ukazati nekoliko bitnih sportskih objekata. Ako ste išli glavnim ulicama, onim ispod kojih prolazi metro linija, onda je prvo što ćete videti na kraju Avenije Versaj, sa leve strane, dvorana Kubertan.
Rukometni fanatici znaće o čemu govorim - sportska hala u kojoj svoje utakmice igra rukometna sekcija Pari San Žermana.
Pogledajte desno i videćete kružnu, betonsku građevinu, koja na prvi pogled nije fascinantna. Park Prinčeva, da. I iskoristite priliku da ga posetite, jer, kako je najavio Al Kelaifi, neće PSŽ još dugo "ganjati loptu" na njemu. Pored njega je i čuveni stadion na kojem domaće utakmice igraju ragbisti - provirite, lepo je!
Ni tu se nemojte zaustaviti, već, iako vas noge bole od dugačke šetnje, krenite prema Bulonjskoj šumi, jer vas na kapijama iste očekuje kompleks "Rolan Garos". Iako je ime dobio prema čuvenom avijatičaru, ništa osim njegove biste, pred stadionom "Filip Šatrije", ne podseća na njega. Obiđite i to - znamenitost je.
A onda se udaljite od centra. Metro i 15 minuta, ne više, do Malog Versaja. Da, dobro ste čuli - tako se zove posebno naselje glavnog grada Francuske koje će vam ponuditi kafu i vruć kroasan sa pogledom na park, dizajniran po uzoru na pravi Versaj (koji je udaljen oko sat vremena vožnje od Pariza).
Za kraj - uspon. Ljenost zaboravite i popnite se do najlepše tačke Pariza - Monmart. O njemu vam neću pisati, jer što reče Veselin Vuković - to se ne može opisati, mora se doživeti!
Comments