Mnogo puta sam rekao da se Olimpijske igre ne mogu ispričati, da je to nešto što se mora doživeti i zato mi je veoma drago da sam sa svojim srebrnim orlovima uspeo u nameri da još jedna generacija naših rukometaša par nedelja živi taj jedinstven osećaj. London je naše poslednje pojavljivanje na Igrama, ali je veliki znak pitanja kada se to može desiti ponovo. Jer Olimpijada je i tu specifična, za razliku od prvenstva Evrope, sada sa 24 ekipe, Svetskog prvenstva sa 32 ekipe od kojih je skoro polovina iz Evrope, na Olimpijskim igrama učestvuje 12 ekipa gde je do skoro moglo biti samo 7 iz Evrope, ostalo su popunjavali domaćin Igara i kontinentalni šampioni iz celog sveta. To je najgušće moguće sito za učešće na nekom sportskom događaju. I mi smo izborili odlazak golom u zadnjoj sekundi, time je i to bilo još slađe...
Ali ono što i pored korektno odrađenih priprema je bilo protiv nas su dve sasvim različite stvari, ali veoma bitne za sportsko dostignuće.
Prva stvar je rezultat iz Beograda, srebrna medalja, šest meseci ranije, naime vrlo malo svetskih ekipa može da dostigne vrhunsku formu dva puta u tako kratkom roku.
A druga, po meni izuzetno važna, što veći deo našeg tima nije uspeo da shvati da smo i mi takmičari, to sam se, nažalost uverio kad su Američki košarkaši, već po tradiciji smešteni van Olimpijskog sela, došli u njegov obilazak. Video sam dosta naših igrača koji su se tiskali za autogram i fotografiju, posebno sa Lebronom Džejmsom i Kobijem Brajantom. Usput, pokojni Kobi je videlo se bio vrlo uljudan i raspoložen za razliku od prilično arogantnog Lebrona, koji je mnoge odbio...
Nadam se da neki moji orlovi i dalje imaju te autograme i slike, ko zna koliko će to nekada vredeti u Pawn Shopu... Da ne budem bolji od ekipe, sem slika sa članovima naše Olimpijske delegacije, iz svih sportova, jedinu sliku imam sa Manuom Đinobilijem, košarkašem Argentine, zbog njihovih epskih uspeha u situaciji kada su sami kupovali opremu i plaćali put. To je ljubav prema sportu koja mislim da nam trenutno, bar u rukometu, nedostaje...
Comments