Pamtićemo ovo leto zbog mnogo čega, mnogima će vrhunac čitave ere, jedne sportske grane i potvrde legendarnog statusa biti trijumf Novaka Đokovića na pariskoj šljaci, oni "preko bare" ponosni su na Kejtlin Ženeviv Ledecki i Nou Lajlsa, Kina šalje poruku svima da je velesila, brojnima je opravdano zasmetalo previše "umetničkog znakovanja" tokom ceremonije otvaranja Igara, ali jasno je šta je na pameti svima kada je reč o našem rukometu. Velikani igre poslednji put izazivaju divljenje, poštovanje, strepnju ili razočaranje, te posle rukometnog turnira na dve lokacije u Francuskoj nećemo više imati priliku da gledamo Nikolu Karabatića, Mikela Hansena i Stine Bredal Oftedal. Ima tu još imena, ja ću opravdano i subjektivno dodati Petra (Pana) Nenadića...
Međutim, ovo nije priča o njima, ovo je priča o momku koji je pre tri godine bio najkorisniji igrač olimpijskog turnira, a trenutno igra kao budući MVP tekućeg takmičenja u Parizu koje će biti nastavljeno u Lilu. Matijas Gidsel, dostojni je naslednik plejade velikana i majstora.
Desni bek reprezentacije Danske trenutno je najbolji strelac takmičenja uoči četvrtfinalnih okršaja sa 43 gola (sve iz igre) u pet utakmica grupne faze i uz izvanrednih 75 odsto uspešnosti realizacije. Najbliži pratioci su mu kolega iz nacionalnog tima Simon Pitlik i Slovenac Aleks Vlah sa po 35 golova. Ako računamo kumulativnu statistiku gol + asistencija, opet je 25-godišnjak iz Skjerna ispred svih sa 62 učešća u pogocima svog tima, što je šest više od drugog najboljeg, Egipćanina Jahije Omara. Sa četiri ukradene lopte zaslužio je podelu petog mesta sa nekoliko kolega u tom segmentu, što samo potvrđuje višestruki uticaj na igru nekadašnjeg mršavka koji je kao nadareni tinejdžer napustio porodični dom na poziv Goga iz Gudmea.
Istina je da su mnoge stvari Gidselu dostupnije i lakše ostvarive gledajući celokupni sastav Danske, kvalitet i iskustvo selektora, ali činjenice potvrđuju da je rukometaš Berlina na Olimpijske igre stigao odigravši 64 utakmice u 276 dana, kako za klub i reprezentaciju, što je odigrana utakmica na svaka 4,3 dana. Brojka bi bila još ozbiljnija da su uračunate kontrolne utakmice.
Jasno je da Gidsel poseduje i zavidni karakter jer da nije tako ne bi uspeo da nabaci 40 kilograma na putu iz tinejdžerskih dana do pojavljivanja u prvom timu. Sve je moglo biti drugačije kada je osetio drugu strane slave i popularnosti nakon Svetskog prvenstva 2021. godine i osvojenog zlata sa Danskom, kao debitant na velikom takmičenju. Tada je postao neprestano tražen, praćen, obasut pažnjom, te je posledica svega bio učestali odlazak psihologu na nagovor bivšeg danskog organizatora igre Tomasa Mogensena i Mikela Hansena. Iz toga, Gidsel je izašao jači, ali sve je to bio uvod u još jednu lekciju, bolnu, ali krajnje poučnu. Finale Igara u Tokiju pre tri godine spojilo je Francusku i Dansku, a pri vođstvu protivnika Gidsel je bio odlučan da napravi razliku, ali je pogrešio, a Francuzi su to kaznili za konačnih 25:23. Tada je na pitanje da li oseća krivicu u kameru danskih kolega rekao da je ponosan na sebe jer je preuzeo odgovornost umesto da prepusti loptu Mikelu Hansenu.
Od tada je momak autentične telesne kompozicije osvojio još jednu svetsku titulu sa reprezentacijom uz status najkorisnijeg igrača i prvog strelca (2023), bronzu (2022) i srebro (2024) na Evropskim šampionatima kao najbolji desni bek, odnosno još jednom kao najbolji golgeter u januaru ove godine. Tu je i IHF priznanje za najboljeg rukometaša planete za 2023. godinu. Danska i Gidsel izgledaju kao najveći kandidat za zlato i možda je vreme da se naučene lekcije potvrde, uz još po koji rekord, najpre onaj koji drži Mikel Hansen sa 61 golom u Tokiju što je najbolji golgeterski učinak nekog rukometaša na zasebnom izdanju Olimpijskih igara.
Pozornica je spremna, Pariz možda dobije i novog rukometnog kralja...
Comentários