Ovo je pitanje od milion dolara.
I svako iz svog segmenta može da posmatra Olimpijske igre i troškove. Ali i povraćaj novca i ostale koristi koje ima onaj ko organizuje Olimpijkse igre.
A sami troškovi se da se odmah razumemo ne mere milionima nego milijardama evra.
Troškovi organizacije igara u Parizu procenjuju se na 13 milijardi dolara, Japan je bio na 11, a pre toga Rio de Žaniero na 15 milijardi.
Na tako uloženi novac dobijate - ajmo prvo ono što ne može da se kvantifikuje u efektivnom novcu, dobijate promociju zemlje organizatora u Svetu, dobijate to da trenutno najbolji u svom sportu budu deo olimpijksih igara, a to je oko 10.500 sportista iz 206 zemalja. Procenjuje se da će za 15 dana Pariz posetiti 15 miliona turista. Tih 15 miliona moraju da dolete ili dodju kolima, moraju negde da koriste smeštaj, ishranu, da kupe suvenire, ali da bi gledaju borbe, utakmice, takmičenja - moraju da kupe ulaznicu.
Cene ulaznice idu ovakvim rasponom - za fudbal su najjeftinije i koštaju 15 evra. Ulaznice za vaterpolo ili kajak-slalom dostupne su po ceni od 24 evra. Za posebno popularne događaje poput plivanja ili gimnastike cene prelaze 100 evra. Nesto preko 120 evra su kare za finale atletike. Najskuplja je ceremonija otvaranja: najjeftinija ulaznica pred otvaranje je koštala 200 evra - bolje tribine na Seni oko 500 evra, vip deo u kome su bili sponzori, predsednici drzava - oko 2300 evra. Već sam rekao da je košarka Srbija- USA na dan utkamice u Lilu mogla da se kupi za 1380 evra.
Cene po restoranima su svakako više, a to najbolje vidite po glac novim cenovnicima. Da dajem neke primere je glupo jer i sami znate da metropole imaju restorane od solidih do astronomskih cena.
Bezbednost je u Parizu podignuta na najviši nivo. Sve do kontrole QR coda koji vrše službe obezbedjenja - dakle sve pre toga kontrole vrši isključivo policija. Gradska policija, nacionalna policija, vojska, legija stranaca, tako da igre u Parizu obezbedjuje oko 45.000 policajaca, 10.000 vojnika i 2.000 pripadnika privatnih obezbedjenja, legija stranaca sa zelenim beretkama, specijalci francuske vojske sa crvenim beretkama … i ko zana koliko njih u civilu.
Za razliku od Ria gde su nas upozoravali na ulične kradje, ovde toga nema jer je policija svuda, a koriste se i kamere kojima upravljja veštačka inteligencija u cilju pravovremnog otkrivanja neuobičajenog kreteanja, ponašanja, ili nošenja bilo čega što odudara od uobičajenog. Za sada sve to funcioniše.
Juče smo na Roland Garosu gledali Novaka Djokovića. Neuporediv je u odnosu na Rio gde ga je u prvom kolu počistio Del Potro. Ovde je očigledno došao sa jasnom idejom šta želi da ostavri i za sada mu to odlično ide .
Onima koji ostaju i dalje na OI želim srećan nastavak takmičenja … deo nas se prethodne noći vratio za Beograd.
I sve što sam napisao bilo bi puko nabrajanje brojeva da nismo videli kako sve funkcioniše na licu mesta. Sinoć je Terminal 2 aerodroma Šar de Gol bio zatvoren sat i po. Svi su morali hitno da se evakuišu, jer je pronađena torba i paket bez nadzora. To je bio znak za postupak kao da se radi o eksplozivnoj napravi. Došle su za minut sve moguće policije i na kraju i “Bomb Squad team “.
Bezbedno su izneli sve napolje. Spakovali su sve u neki sanduk, čula se blaga detonacija, a zatim je vozillo otišlo i za sat i po kao da se ništa nije desilo. Let je malo kasnio… ali koji ne kasni ovih dana.
I za kraj spektakl
Nisam postao bloger.
Nisam se time nikada bavio.
Onima kojima se ovih pet tekstova dopalo sam zahvalan, onima koji su mi poslali poruke hvala još više. A najviše hvala onima koji su i u ovome videli neku pretencioznost sa moje strane. Hvala im jer tek sada razmisljam da možda nisam rekao sve u rukoemtu …
Možda napišem i šesto blog
Hvala svima koji su čitali moje tekstove.
Sa Olimpijskih igara u Parizu prethodnih dana za vas je pisao
Milan Djukic , nekadasnji rukometni radnik
Comments