Trenutno se u Parizu nalazi 113 sportista iz Srbije i to je naviše od raspada SFRJ.
Da li je to posledica rada? I ako jeste, čijeg rada?
Kada i koliko je potrebno ulagati u sport?
Gde se stvara sportista? Sportista koji je danas na Olimpijskim igrama, čije ulaganje u njega se danas isplatilo?
Na kraju opet pitanje sa početka - da li je sport biznis i posao ili nije ?
Da krenemo redom … kada sam 2016. godine bio kandidat na izborima u RSS u svom tadašnjem, danas osam godina starom, programu sam ponudio niz odgovora na ova pitanja. Taj program nikada nije zaživeo jer je rukometna Srbija izabrala da ide jednim drugim putem pet godina, pa onda ne putem, nego stranputicom naredne tri.
Još tada sam uveravao, a to činim i danas, sportsku javnost da se mora doneti strategija razvoja rukometa ili sporta uopšte i da ne treba da izmišljamo toplu vodu, već da prepišemo strategiju razvoja sporta 2006/2016 Republike Madjarske.
Sa jedne strane sport je biznis jer generiše celu industriju oko sebe - sportsku opremu, prevoz, smeštaj, organizaciju, ishranu, suplemetaciju...
Sa druge strane ulaganje u sportistu nije i ne može biti biznis. Nikada neće biti. To je dugotrajan put i proces od minimum 10 godina da biste dobili sportistu spremnog za velika takmicenja. Za tih 10 godina svašta može da se desi i zato to nije biznis. Nego je sport. I zato svakog našeg sportistu koji je na ovim OI treba posmatrati kao uspešnog čoveka iza koga stoje godine treninag i rada, a svko ko osvoji medalju treba ga posmatrati kao heroja.
Takva dva heroja - Mikeca i Arunovićevu - ćemo sutra dočekati u Srpskoj kući sa prvom medaljom za Srbiju. I sada je pravi momenat da pitam: "Koliko li smo uložili kao država u streljaštvo? Koji je to deo ulaganja u fudbal?
Upssss, izvinjavam se.
A sada malo van sporta ….
Samo juče je kroz Srpsku kuću prošlo 3200 ljudi koji su došli da vide deo srpske istorije, istorije sporta, ali i da probaju našu rakiju, vina, i tradiconalna srpska jela.
Trokadero i Ajfelova kula su potpuno zatvoreni za posetioce i najbliže što može da se pridje je plato na kojem se svojevremeneo slikao … recimo Zemunski klan. Još luđa slika, u istoriji, je ona slika kada je Hitler tu pozirao osvajajući Pariz.
Bili smo na ženskoj odbojci - šta da kažem sem svaka čast! Nikakvo navijanje i nikakvi spektakli domaćina nisu omeli naše devojke - laganih 3:0 za mir u hali i da domaćini imaju vremena da kupe suvenire pre odlaska kućama.
I za kraj spektakl
Da se vratimo na otvaranje. Krilati beli konj i čovek bez lica koji ga jaše nije (na žalost hejtera) nikakav jahač apokalioske No.3 ili 4 ili koji je već. Radi se o paganskom simbolu Sekvane, boginje reke Sene koja je tako prikazana i koja je trebalo da dočara spoj reke i OI na mestu kod Ajfelovog tornja. Polako se slažu kockice da bacanje hejta na OI ima svoj izvor, ali da ne paranoišem.
To je objašnjenje koje smo danas čuli i … dakle … Sekvana… kao što rekoh umetnošću treba da se bave umetnici koje aluzije i alegorije vide svojim očima koje nisu ograničene bilo čime, a ponajmanje brdovitim Balkanom.
Toliko za ovo javljanje.
Sa Olimpijskih igara u Parizu
Milan Djukic , nekadasnji rukometni radnik
Comments